Čari preplanulog tena, ali malo sutra

Čari preplanulog tena, ali malo sutra

Kad poželimo imati taman ten, svakave nam gluposti padaju na pamet, evo kako sam ja prošla.

Jutros sam ostala zaprepaštena kada sam se pogledala u ogledalo, sigurno se pitate zašto, a pitam se i ja zašto mi je to trebalo.

E sada da vam objasnim šta sam to uradila samoj sebi. Gledajući sve zgodne cica-mace sa preplanulim tijelom i ja ovako bijela sam u jednom trenutku poželjela da izgledam tako. Razmišljala sam šta ću i kako ću, prvo mi je palo na pamet da idem u solarijum, jer ne želim da šetam ovako kreč bijele noge.

Razmišljala sam tako i na kraju kad sam došla ispred vrata gdje sa nalazao solarijum sanduk ( podsjeća me na posmrtni kovčeg), predomislih se, jer sam se sjetila svih tekstova o štetnosti ovog umjetnog sunca, o tome kako se lako postaje zavisan, onda mi kroz glavu proletješe slike “zagorelih” djevojaka koje su preplavile ove naše zaostale krajeve. 

I odustadoh, ali nisam odustala od zamisli da izgledam makar malo preplanulo, padne mi na pamet krema za potamnjivanje, nije štetna, pa rekoh samoj sebi što da ne. I tako naveče uradim sve po uputstvu, sve lijepo prostudiram, mislim u sebi, pa ovo je super, nije mi jasno zašto neko ide u solarijum kada postoji ta čudotvorna krema. 

Uradim piling i polako na mazanje i trackanje po cijelom tijelu, sve sam ja to tako “ravnomjerno” namazala i sačekala da koža upije, a onda sva srećna legla u krevet s mišlju da ću ujutru da izgledam kao da sam 15 dana bila na moru. Budim se negdje oko  11 sati ujutru, naspavana i odmorna i sjetim se šta sam to sinoć radila, pa brže bolje odskakućem do ogledala, kad imam šta i da vidim. Nisam izgledala preplanulo, nego kao da bolujem od neke kožne bolesti (daleko bilo). Da napomenem da sam i lice namazala, ali sreća ono je jednake boje. 

Hm, pomislim šta sad da radim, sreća da pada kiša, pa neću morati pokazivati svoje šareno tijelo. Odem u kupatilo, uzmem spužvicu, razne kupke i na posao, ali ništa, ni makac, uočim ribaću četku, pa se premišljam da li da probam njom da skinem svoju glupost s kože. Prsti na ruci kao eurokrem, vidim nema koristi ni od četke obučem se pa u kuhinju po deterdžent za suđe, sad mi je samo cilj da skinem ovo sa dlanova i prstiju, ostalo mogu prikriti odjećom. 

Trljala, ribala, kožu ogulila i ništa, sad ovako hodam šarena i razmišljam što mi je to trebalo i da li opet da pokušam, možda ću drugi put biti vještija. Pa neka neko kaže da smo mi žene normalne.

O meni: Lena Pantelić, student novinarstva, nepopravljivi optimista. U slobodno vrijeme uređuje svoju modnu stranicu Štikle i ostale stvarčice. Mrzi laž, dvolične osobe i lažne prijatelje. Plavuša koja mrzi predrasude.